Explore
 Lists  Reviews  Images  Update feed
Categories
MoviesTV ShowsMusicBooksGamesDVDs/Blu-RayPeopleArt & DesignPlacesWeb TV & PodcastsToys & CollectiblesComic Book SeriesBeautyAnimals   View more categories »
Listal logo
All reviews - Movies (14) - TV Shows (1) - Music (3)

Alice in Wonderland review

Posted : 6 years, 11 months ago on 2 January 2011 03:46 (A review of Alice in Wonderland)

"Alice in Wonderland" is just plain difficult to watch. ...the movie is simply an eyesore. Gaudy colors and shallow artifice everywhere, all of it overflowing with annoying, overacted eccentric weirdos.


0 comments, Reply to this entry

Control review

Posted : 7 years ago on 21 November 2010 05:24 (A review of Control)

this movie was out the same year the documentary about Joy Division was out,anyway it kinda really captured the essence of joy division,the gray shades only improves it and gives it the dark and painful look and feeling the book gave us,and not only the book but the whole legend and story revolving this band and singer,anyway really worth watching.And one of my all time favorites.


0 comments, Reply to this entry

Joy Division review

Posted : 7 years ago on 21 November 2010 05:17 (A review of Joy Division)

a truly beautifully sad movie so full with emotions and wonderful music that tells the story of a misunderstood musician,who could never make a life choice and was all his life in gray shades watching life from the distance and not really living it and enjoying...anyway to all joy division fans but also others this movie is a true gem.


0 comments, Reply to this entry

My Own Private Idaho review

Posted : 7 years, 1 month ago on 16 November 2010 10:12 (A review of My Own Private Idaho)

...a fun movie with great actors and different story,kinda unusual in a Gus Van Sant little bit gay-ish way,visually stunning,with amassing shots of landscapes.Worth watching


0 comments, Reply to this entry

The Banishment review

Posted : 7 years, 6 months ago on 27 May 2010 08:14 (A review of The Banishment)


Филм „Изгнание“ се заснива на људским односима,неспособношћу превазилажења сопствених мана ради изградње или одржавања породичних односа ,прећуткивању и очају.Режија филма као да је у многочему прошла школу Андреја Тарковског јер неодољиво подсјећа на његове филмове атмосфером,третирањем времена и религијском симболизму скривено провученом кроз филм.
Сам назив „Изгнание“ на српски језик слободно преведено „прогонство“ директно наводи на прогонство Адама и Еве из раја.Тај рај се овдје осликава у срећној породици каква носиоци радње овог филма нису.Филм почиње прелијепим пејзажом усамљеног дрвета ,и одласком аута из руралне средине у урбану.Касније сазнајемо да је возач аута у ствари Марк,тј.брат нашег главног лика Алекса, који долази брату кући са руком рањеном метком,чиме одмах у почетку наслућујемо да је Марк криминалац или у сваком случају особа упитног морала.Можда чак и лик који је највише разрађен у филму,јер такође сазнајемо да он има породицу,жену и дјецу, али нема никакав однос са њима нити жели да их види,у следећем тренутку нам је приказан у јефтином хотелу са проститутком и слични примјери.У сваком случају баца сјену и има лош утицај на Алекса који када чује од своје жене,мирне и разочаране домаћице изблиједеле љепоте, да је трудна и да дијете није његово постаје очајан и подложан утицајима у својој несигурности,неодлучности и уопште људској слабости.Једино што му Марк говори у вези са преваром је да убије своју жену ако жели,или да јој опрости ако жели.Иако, као старији брат има лош утицај кроз филм се ипак осјећа блискост између два брата и у неким тренуцима нам чак дјелује да се Алексова патња преноси и на Марка и у великом дијели утиче и на њега.У оба случаја Марк ће бити уз свог брата 100%.Оно што одише цијелим филмом је тишина и недореченост која ствара атмосферу филма и напетост.Наводи нас да се суосјећамо са глумцима и осјећамо њихову несигурност и неразумијевање околине.Такође ствара ишчекивање и све вријеме иако самом атмосфером свјесни да га неће бити у ствари очекујемо разрјешење и расплитање односа,можда чак и срећан крај.Међутим овај филм нам то не пружа,штавише односи се погоршавају и компликују.Супружници постају странци и удаљавају се више него икад.То се посебно наглашава у сцени када Вера и Алекс причају о својој ситуацији и нису способни да нађу заједнички језик,она коју сматрамо прељубницом је у бијелој хаљини и уздигнута чиме режисер вјешто одаје тајну о њеној невиности прије времена,она је сниман тамније и дјелује као кривац.Даљим расплетом схватамо да верина прељуба у ствари није била тјелесне природе већ психичке,отворила је своје мисли другом човјеку и причала му ствари које није могла сопственом мужу кога више није познавала,сваким даном је помало умирала заточена у сопственом дому.Није жељела ни да јој дјеца буду као он и његов брат и зато му је рекла:-„Ја сам трудна,али дијете није твоје“.Ова несугласица се претворила у лаж,отуђење је прерасло у потпуно нестајање емоција.У свом очају и незнању Алекс зове докторе са несигурном опремом да изврше абортус Вери.Међутим,операција се закомпликује и Вера као невина и само погрешно схваћена жртва носећи дијете у својој утроби умире.Након овога,имамо једну игру времена у режисер нам приказује Верин однос са Робертом кога су сматрали за оца дјетета.Они ходају,разговарају и она му говори о Алеску,о трудноћи и о свему што је тишти и схватамо да је њихов погрешно протумачен однос у ствари потпуно невин.Након тога слиједи симболична сцена кише која као да сапира све гријехе.
Филм завршава кајањем и горчином. Једино што пружа наду је последња сцена у којој жене на њиви раде и пјевају пјесму наде и новог почетка.


0 comments, Reply to this entry

The Banishment review

Posted : 7 years, 6 months ago on 27 May 2010 08:14 (A review of The Banishment)


Филм „Изгнание“ се заснива на људским односима,неспособношћу превазилажења сопствених мана ради изградње или одржавања породичних односа ,прећуткивању и очају.Режија филма као да је у многочему прошла школу Андреја Тарковског јер неодољиво подсјећа на његове филмове атмосфером,третирањем времена и религијском симболизму скривено провученом кроз филм.
Сам назив „Изгнание“ на српски језик слободно преведено „прогонство“ директно наводи на прогонство Адама и Еве из раја.Тај рај се овдје осликава у срећној породици каква носиоци радње овог филма нису.Филм почиње прелијепим пејзажом усамљеног дрвета ,и одласком аута из руралне средине у урбану.Касније сазнајемо да је возач аута у ствари Марк,тј.брат нашег главног лика Алекса, који долази брату кући са руком рањеном метком,чиме одмах у почетку наслућујемо да је Марк криминалац или у сваком случају особа упитног морала.Можда чак и лик који је највише разрађен у филму,јер такође сазнајемо да он има породицу,жену и дјецу, али нема никакав однос са њима нити жели да их види,у следећем тренутку нам је приказан у јефтином хотелу са проститутком и слични примјери.У сваком случају баца сјену и има лош утицај на Алекса који када чује од своје жене,мирне и разочаране домаћице изблиједеле љепоте, да је трудна и да дијете није његово постаје очајан и подложан утицајима у својој несигурности,неодлучности и уопште људској слабости.Једино што му Марк говори у вези са преваром је да убије своју жену ако жели,или да јој опрости ако жели.Иако, као старији брат има лош утицај кроз филм се ипак осјећа блискост између два брата и у неким тренуцима нам чак дјелује да се Алексова патња преноси и на Марка и у великом дијели утиче и на њега.У оба случаја Марк ће бити уз свог брата 100%.Оно што одише цијелим филмом је тишина и недореченост која ствара атмосферу филма и напетост.Наводи нас да се суосјећамо са глумцима и осјећамо њихову несигурност и неразумијевање околине.Такође ствара ишчекивање и све вријеме иако самом атмосфером свјесни да га неће бити у ствари очекујемо разрјешење и расплитање односа,можда чак и срећан крај.Међутим овај филм нам то не пружа,штавише односи се погоршавају и компликују.Супружници постају странци и удаљавају се више него икад.То се посебно наглашава у сцени када Вера и Алекс причају о својој ситуацији и нису способни да нађу заједнички језик,она коју сматрамо прељубницом је у бијелој хаљини и уздигнута чиме режисер вјешто одаје тајну о њеној невиности прије времена,она је сниман тамније и дјелује као кривац.Даљим расплетом схватамо да верина прељуба у ствари није била тјелесне природе већ психичке,отворила је своје мисли другом човјеку и причала му ствари које није могла сопственом мужу кога више није познавала,сваким даном је помало умирала заточена у сопственом дому.Није жељела ни да јој дјеца буду као он и његов брат и зато му је рекла:-„Ја сам трудна,али дијете није твоје“.Ова несугласица се претворила у лаж,отуђење је прерасло у потпуно нестајање емоција.У свом очају и незнању Алекс зове докторе са несигурном опремом да изврше абортус Вери.Међутим,операција се закомпликује и Вера као невина и само погрешно схваћена жртва носећи дијете у својој утроби умире.Након овога,имамо једну игру времена у режисер нам приказује Верин однос са Робертом кога су сматрали за оца дјетета.Они ходају,разговарају и она му говори о Алеску,о трудноћи и о свему што је тишти и схватамо да је њихов погрешно протумачен однос у ствари потпуно невин.Након тога слиједи симболична сцена кише која као да сапира све гријехе.
Филм завршава кајањем и горчином. Једино што пружа наду је последња сцена у којој жене на њиви раде и пјевају пјесму наде и новог почетка.


0 comments, Reply to this entry

limeni dobos

Posted : 7 years, 11 months ago on 19 January 2010 11:32 (A review of The Tin Drum)

Једини разлог због којег је Оскар одлучио изаћи из мајчине материце и крочити међу људе у вањском свијету је тај што му је ако то уради на трећи рођендан као поклон обећан лимени добош.Овдје имамо једну веома необичну сцену дјетета у мајчиној утроби потпуно отворених очију који одбија да изађе ван у свијет одраслих.
Симболичан назив за филм јер се добош провлачи на много начина кроз причу.Истог тог трећег рођендана мали Оскар разочаран одраслим људима и њиховим дјелима одлучује да никада више неће порасти ниједан цантиметар и баца се са високих степеница у мрачни подрум чиме удара главом тако јако да престаје расти као што је и одлучио.Ово у великој мјери подсјећа на „Петра Пана“ , дјечака који одбија да одрасте и има сопствено острво и друштво изгубљених дјечака који никада неће порасти,такође „Малог Принца“ Антоана Сент Егзиперија у том смислу да један дјечак осуђујуе свијет одраслих и њихов начин размишљања,одлази и свој свијет маште и прича нам причу из потпуно другачијег погледа једног необичног дјетета.Иако дијете Оскар не дјелује потпуно наивно што је режисер са храброшћу и постигао бирајући помало саблажњивог дванаестогодишњака за ову улогу који помало подсјећа на Демиена из филма „Омен“ или једно од дјеце из филма „Ко може убити једно дијете“.Оскар је такође приказан и као егоцентричан и саможив,наиме прво се спријатељује са Јеврејем који му продаје сваке седмице нови добош да би након смрти тог Јевреја једино што је важно Оскару и даље само да добије нови лимени добош док га његова смрт не погађа нимало,иако су њихови односи у ранијем дијелу филма дјеловали много приснији.Не осјећа кривицу због смрти родитеља иако у сва три случаја има мали удио.Лупање у добош означава његово испољавање емоција,страх,бијес или једноставно када га нешто изнервира.Још једна сличност са малим принцом је и та приврженост обичном предмету којем даје дубље значење.У случају малог принца ово је ружа,а Оскару је то добош.Бацање добоша,такорећи сахрањивање представља Оскарово сазријевање односно одлуку да почиње расти чиме филм добија ефектан крај и заокружује се као цјелина.Филм је приказан у сјени смеђих боја што одговара том периоду и чини да се лакше навикнемо на свеопшту атмосферу коју је предвиђено да филм посједује.Иако их има много таквих,ипак сцена која се уреже дубље у свијест гледаоца је она када Оскар сакривен испод трибина на Нацистичком слављу почиње да лупа у добош ометајући оркестар да би до краја славља навео цијели оркестар да свира валцер,људи почињу да плешу и од цијелог славља настаје ругло.А оскар попут малог диктатора руководи свиме.У филму се такође налазе и сцене које шокирају више него остале међутим другашије да су приказане изгубиле би на вјеродостојности и по мом личном мишљењу дају одређену дубину и амтосферу.Једна од тих је када Алфред,Оскаров законски отац,пеца јегуље помоћу главе коња након чега их вади из његових очију.Оскарова мајка Агнес бива ужаснута овим,и одбија да их једе на шта јој Алред одговара да је и прије знала одакле потичу али јој није сметало.Овом реченицом директно указује на компликоване односе између њега,Оскаровог биолошког оца Јана (који је Агнесин рођак,што наводи на мотив нечисте крви,чиме неки могу оправдати Оскаров престанак раста) и Агнес, чије компликације кулминирају годинама и доласком Хитлера на власт(наиме Јан је Пољак,а Алфред Њемац).Слиједећи пут схватамо у ствари важност риба када Агнес као чин очаја и депресије почини самоубиство на поптуно бизаран начин,преједајући се рибом.Иако је мајка била најближа особа Оскару,њена смрт не утиче много на њега.Још једна сцена која је помало шокантна је она када Оскар долази у Маријину собу и први пут има односе са дјевојком.На неком другом плану ова сцена би била поптуно природна,међутим иако су истих година Оскар је још увијек тјелесно дијете чиме помало асоцира на дјечију порнографију.
Долазак Хитлера на власт Оскар доживљава потпуно равнодушно,чак и изговара једну реченицу која оставља саблажњив осјећај : -„Једном су постојали лаковјерни људи који су вјеровали у Деда Мраза,али Деда Мраз је у ствари био човјек са гасом“ .Као поруку филма можемо узети да потпуно покоравање свијету онаквом какав јесте не ствара од нас индивидуе већ клонове,и а понекад морамо изразити оно што осјећамо па макар то нешто изражавали дјечијим лупањем од лимени добош.



0 comments, Reply to this entry

Black Moon review

Posted : 7 years, 11 months ago on 14 January 2010 08:32 (A review of Black Moon)

Ok soo I guess that this is one of the most confusing movies I have ever seen.I watched it about half year ago and I still dont think about some parts.It has more hiden truths in it,and surealism.It's doesnt keep your atention actually all the time but it leaves kinda sick and longlasting felling.I think it's worth watching.


0 comments, Reply to this entry

chrming and dark humor

Posted : 8 years, 2 months ago on 8 October 2009 01:16 (A review of Wristcutters: A Love Story)

this is an amasing and creative story about three people finding the meaning of life after death.In a place where they can't smile they realised how valuable is the smile.Kinda twisted a little bit but in a charming way.Also with great music from Gogol BOrdello.


0 comments, Reply to this entry

Cult !!!

Posted : 8 years, 2 months ago on 7 October 2009 06:17 (A review of Fear and Loathing in Las Vegas)

“There he goes. One of God's own prototypes. Some kind of high powered mutant never even considered for mass production. Too weird to live, and too rare to die.”


0 comments, Reply to this entry


« Prev12 Next »

Insert image

drop image here
(or click)
or enter URL:
 link image?  square?

Insert video

Format block